Kada iz perspektive mlade osobe od 17 ili 18 godina razgovaramo sa različitim ljudima, svi imaju neke stavove kako je vrlo lako izabrati profesiju. Kada te iste savete stavimo u neke okvire dobijamo savete tipa:
- Ono što je novčano unosno
- Ono što je sada in
- Ono što će ti omogućiti stabilno zaposlenje
- Ono gde ćeš moći da nađeš posao što pre
Problem kod gotovih saveta i saveta ovakve vrste je što ono što je unosno danas možda neće biti sutra. Pogledajmo brojna zanimanja koja su u jednom momentu doživela bum, a u drugom postala uobičajena, a možda i prevaziđena.
Ukoliko ovom nedostatku vizije ka budućnosti dodamo i činjenicu da u životu provodimo 1/3 na poslu, kako se posvetiti nečemu što nas ne zanima i stalno ići na posao sa svešću da nam posao donosi platu i ništa više.
Čovek osim egzistencije ima i druge lične potrebe koje zadovoljava na poslu. Da li je to sigurnost, da li je to pripadanje, druženje sa ljudima koji imaju slična interesovanja, vrednosti i poglede na svet ili je razvoja sebe u oblasti svoje struke i profesije…
Ukoliko sebe posmatramo kao celovitu osobu koja želi da ima potpun život i da ustaje ujutru vesela i sa željom za novim danom, ide ka svom radu, a posle svom slobodnom vremenu, shvatićemo da je izbor karijere jedna od bitnijih odluka koje treba da donesemo u životu.
Od mladih ljudi ne možemo očekivati da iz pozicije školskih i studentskih klupi donesu odluku čime bi se bavili. Razlika od učenja nekog predmeta i rada je drastična. Kako bi im preneli šta ih očekuje kao roditelji treba svojoj deci da pričamo šta sa kojim zanimanjem može naše dete da radi. Kako izgleda jedan dan na poslu, koje su obaveze, koliko procenta vremena se pojedini zadaci rade, jedino na taj način će mlada osoba moći da donese odluku šta će joj predstavljati najbolji odnos ulaganja i s druge strane benefita određenog zanimanja.
Ovo je vrlo povezano sa ličnim vrednostima, da li želimo da imamo balans privatnog i poslovnog, da li želimo da radimo i da razvijamo sebe u karijeri, koliku odgovornost želimo da imamo na poslu i sl. Vrlo je retko da osoba zna čime želi da se bavi od ranih dana. Više je osoba koje su neodlučne povodom izbora zanimanja.
Teško je kada dozvolimo da za mlade drugi odlučuju, ne bitno da li su to roditelji koji misle da znaju najbolje šta je za njihovo dete dobro ili neko iz porodice ili profesori. Vrlo je važno da mlada osoba uzme aktivnu ulogu u svojoj odluci, a da ga uzori podržavaju na putu donošenja odluke, da mu predoče stvarni posao sa pojedinim zanimanjem, kao i različite mogućnosti. Pravac od samog posla koji se radi retroaktivno do izbora škole i fakulteta je najispravniji. Biranje predmeta koje volimo jeste češći pravac i lep je i sasvim je u redu, ali se posle postavlja pitanje od svega što je mlada osoba učila da li primena stečenog znanja jeste u oblasti koja će nju dugoročno da motiviše i ispunjava.
