I uopšte nije toliko važno šta će profesionalna orijentacija pokazati. On može da studira bilo šta, i svaki fakultet bi završio sa lakoćom.
Ovde je važno nešto drugo. On kaže:
“Mogu da radim dugo nešto za šta vidim da ima svrhu.
Ako ne znam zbog čega nešto radim, onda mi se to i ne radi.”
Ovde se poteže jako veliko pitanje motivacije.
Znate ono kada za nekoga kažemo da je jako pametan, ali je lenj? Vidimo da može, ali neće.
Hm. Da li je u pitanju lenjost, ili nedostatak motivacije?
Inteligentni i sposobni ljudi obično imaju svest o sebi. Znaju da mogu da urade svašta čega se dohvate.
Ali njima je potrebno nešto drugo. Nešto VEĆE.
Sa ovim se ne suočavaju samo roditelji, nego i poslodavci. Vide da imaju jako sposobnog zaposlenog, ali njega novac uopšte ne motiviše.
Tu se postavlja pitanje – kako podstaći nekoga ko je talentovan i izrazito sposoban da ispuni svoj puni potencijal?
Ovi ljudi žele da rade nešto gde će ostaviti neki svoj pečat. Da naprave nešto VIŠE. Nešto što ima SMISLA. Samo u tome će uživati i ostati istrajni.
Ne kažem da je ovo lako.
Meni je ovaj dečak dao ogroman zadatak da prokljuvim šta je to nešto što bi njega motivisalo trajno. U čemu bi on to istinski uživao, a ne samo odrađivao, jer može?
Ovde je veći zadatak naći ne KOLIKO neko može, nego ZAŠTO bi hteo.
Ukoliko vam treba pomoć da otkrijemo motivaciju genijalca koji vama zadaje „briga“ jer on toliko toga može, javite mi se.
