Ona je vrlo saradljiva i bistra devojka. Bila je svesna da sa engleskim ili nemačkim jezikom može pronaći bolji posao, ali smo je njena, i inače jako podržavajuća, majka i ja podržale da studira jezik koji zaista želi, u nadi da će se, kada bude tražila posao, karte otvoriti da nađe dobro zaposlenje.
Profilisali smo da će upisati japanski jezik. To je bio pun pogodak, jer je ona dalje naučila još 2 istočna jezika i jako se interesuje za kulturu, hranu i život istočnih zemalja.
Šta se dogodilo tokom faksa?
Devojka je shvatila da bi želela da se bavi i marketingom, HR-om, PR-om. Da uopšte ne mora da se drži jezika koji je završila i koji svakako voli.
Igrom slučaja, nas dve smo opet porazgovarale o njenoj profesionalnoj orijentaciji. Četiri-pet godina kasnije, ona je bila savršena osoba za bavljenje HR-om.
I sada je tu. Već godinu dana uči i usavršava se u ljudskim resursima.
A ako mene neko pita – ni tu se neće zaustaviti.
Ona ima jako široka interesovanja, vrlo je kreativna i ima puno hobija.
Ništa u svojim dosadašnjim izborima ne bi menjala, a svi se radujemo njenim daljim osvajanjima u karijeri.
