Ovog meseca pričamo o emocionalnoj inteligenciji lidera
Tim lider-može biti prijatelj ili treba uspostaviti granice
Konstantno spominjemo emocionalnu inteligenciju u liderstvu, kako je potrebna, kako je važna, kako je bitna. O samom konceptu emocionalne inteligencije možda i ne znamo puno, ali znamo da je važno imati emocije u poslu i poštovati emocije kod zaposlenih, biti saosećajan i empatičan.
Šta to u praksi znači?
Ovde se nećemo baviti samom emocionalnom inteligencijom, već odnosom lidera i njegovih zaposlenih, šta taj odnos čini, a šta ga kvari. I da li ljudi u takvom odnosu mogu biti prijatelji? Prijateljstvo u poslu?! Odgovori su različiti.
A zašto? Zbog različitih iskustava koje svi mi sa sobom nosimo. Pre svega nije tako lako odrediti ni šta podrazumeva prijateljstvo, a šta poslovni odnos. Kada se osvrnemo oko sebe, porodični biznisi su najstabilniji, a ako ne baš najstabilniji, da ne tvrdimo jer nemamo naučnog dokaza, a ono zasnovani na stabilnim osnovama, na zajedničkim ciljevima, zajedničkoj viziji, vrenostima i izuzetno visokoj motivaciji. Kako se razlikuje od tako postavljenog privatnog biznisa posao gde rade ljudi koji nisu u srodstvu, već su se našli u istom delu, timu. Pretpostavka je da dele makar ista interesovanja, ali i struku, onda logično da dele i sličnu viziju, a ako su i istoj organizaciji onda su im i neke vrednosti slične.
Zamislimo sledeću situaciju. Tim je ostao bez tim lida i osoba sa najviše potencijala za tu poziciju preuzima ulogu lidera. Ona je svima prijatelj i nastavlja to da bude. Međutim, od nadređenog dobija sugestije da je sada na višoj poziciji i da bi bilo poželjno da preuzme ulogu vođe, da od prijateljskih odnosa postavi granice i da se uozbilji. Šta biste vi uradili u takvoj situaciji? Porazmislite da li postoji rešenje za ovo?
Na prvi pogled deluje kao sugestija koja je na mestu. Međutim, setimo se koji su najuspešniji timovi: porodični biznisi. Da li bliske relacije kvare ili grade dugoročne odnose, sinergiju. Da, ima mnogo firmi koje su propale zbog prijateljskih relacija. Da li zaista zbog prijateljskih relacija ili nečega drugog?
U kojim uslovima vi volite da radite? U opuštenim, prijateljskim ili relacijama koje su distancirane i „poslovne“.
Šta je ključ onda?
Kako prijateljstvo i dobra radna atmosfera uz poverenje, podršku, razumevanje, da ostane i efikasna i efektna? Da li je zaista jedina moguća tehnika kada postaneš tim lider da uspostaviš distancu i da se zna ko je šta i na kojoj poziciji? Ili ovo sa druge strane deluje sujetno, nadobudno, odvajanje od ljudi sa kojima smo do juče bili jednaki u svemu i delili sve. Ili ipak odnos treba da ide u prijateljstvu, sinergiji, uzajamnom uvažavanju i ka cilju koji je zajednički i svima važan. Moj stav je ipak ovaj drugi, ako bih promenila svoj pristup i odnos sa ljudima sa kojima sam do juče delila nedaću, probleme, štapiće i plazmu, zaista bih napravila veliki jaz da sada budem neko drugo ja, gde je tu moj integritet i moj identite. Ključ je u pravilima, podeli poslova, organizaciji, fer odnosu. Ja se nisam promenila, ja sam i dalje ista, samo radim neke druge poslove, sada treba da vas vodim, razvijam, podržavam, a možda sam to i do sada radila, samo sada i formalno je to moja obaveza i uloga. Da vodim da se stigne do cilja i da razvijam sebe, druge i našu celinu, proizvode ili usluge, u zavisnosti čime se bavimo. Da, to sam i dalje ja i dalje želim da idemo zajedno ka našim ciljevima u prijateljskoj atmosferi i ruku pod ruku.